Priče iz naše varoši

15

Feb
2015
OBIČNA PRIČA

Podelite na facebook: 


Potopljeni čamac uz obalu ravničarske reke dugo pamtim. Stari gospodin, vlasnik, umro je pre nekoliko meseci. Jesen je stigla bez naslednika. Vetar uz reku i nadošla voda učinili su svoje.

 

Stari gospodin je živeo povučeno sa svojom drugom ženom. Umesto njega išla je u crkvu, u nabavku, razgovarala sa ljudima. Razgovor postan. O gospodinu nikad nije pričala. Na pitanje meštana kako je on, odgovarala je kratko: - Dobro!

 

Kuća se nalazila ukraj šume, mala i skromna. Obrasla u zelenilo slabo se videla s puta.

 

Gospodin je samo u određenim danima u određeno doba odlazio iz kuće. Uskom stazom kroz šumu stizao je do reke. Spretno bi se ukrcao u svoj čamac i otisnuo do sredine. Dozvoljavao je da ga voda odnese blizu ostrva i tu se zaustavljao. Odatle je nešto mogao da vidi. Šta - samo je njemu bilo poznato.

 

Oni koji su ga bolje znali pričali su ponekad da je gospodin bio drukčiji dok je bio mlad i u braku s lepom profesorkom španskog. Imali su ćerku. Posle suprugine iznenadne smrti gospodin se promenio. Ćerku je poslao na studije u Beč. Tamo se i udala. Otad je samo dvaput bila da vidi oca. O njihovim odnosima niko ništa nije znao, jedino je stari poštar pričao da je često nosio pisma koja je neko slao na tu adresu.

 

Gospodina niko nije video u šetnji. Da li je sedeo ispred kuće, negovao cveće, zečeve - niko nije mogao da kaže. Svi su znali da je odrastao u siromašnoj, mnogočlanoj porodici, rano je ostao bez majke. Braća i on živeli su s ocem, strogim, mršavim čovekom. Spartanski je vaspitavao decu. Svi sinovi, njih petorica, akademski građani. Bili su siromašniji za majčinu ljubav. Otac je ljubav krio. Momci su je tražili svaki na svojoj strani. Nalazili je i gubili, ali su je teško davali. Stišnjena, živela je u njima. Da li joj je prijalo, bog zna.

 

Prošlo je pola godine od gospodinove smrti kada je u varoš doputovala ćerka. Njen dolazak nije prošao nezapaženo.

 

Gospodinova druga supruga ju je dočekala srdačno. Sedele su na kanabetu u slabo osvetljenoj sobi kada je došao poštar i doneo zakasnelo ćerkino pismo u kome ona obaveštava gospodinovu ženu o svom dolasku.

 

Duvao je vetar s reke, rezak i zvučan. Poštaru su ponudile čaj i zadržale ga da se greje.

 

-Vi ste poznavali moga oca? - pitala je ćerka poštara.

 

-Ne mnogo jer on to nikome nije dozvoljavao - odgovori ovaj.

 

-Kako vas je dočekivao kada ste mu donosili moja pisma?

 

-Dugo nisam znao od koga pisma stižu. Pružao sam mu ih rečima: Evo opet neko misli na Vas. Odgovorio bi sa: Hvala i Doviđenja. Kada sam mu doneo poslednje pismo koje ste mu poslali, a ono je stiglo samo nekoliko dana pre njegove smrti, rekao mi je: Moja draga jedinica. Zaćutao je za trenutak i dodao: Ima oči boje boje topolovog lišća u jesen, a dušu toplu kao božićno veče ljubavi. Tu je stao. Zahvalio mi je i ušao u kuću.

 

-Nastavite.

 

-Pomislio sam, oprostite pre ovog razgovora s gospodinom, da ste ga davno zaboravili, a da mu pisma šalje neko ko vas zna i obaveštava ga povremeno o tome kako ste. Tada sam shvatio od koje ljubavi je živeo. Prvi put sam ga video srećnog jer njega niko nikada, do mene tada, takvog nije sreo. Važio je za tvrdog, nepristupačnog i neprijatnog čoveka, osobenjaka bez mere.

 

-A bio je tanan i ranjiv...

 

Poštaru se učini da vreme stoji, senke se uvećavaju, a vetar slabi. Dohvati kapu, zahvali se za čaj i pođe. Na dovratku upita:

 

-Hoću li sada ređe dolaziti u ovu kuću?

 

-Ne znam. Gospođa Vera odlazi u Pančevo, a nove vlasnike kuće ne poznajem...

 

Ode poštar i san s njim.

 

Te noći ćerka je sanjala svoje srećno detinjstvo u krevetu koji je davno napustila, na jastuku svoje nepoznate bake koja je na njemu izvezla monogram...

 

Uz reku je ostao čamac kojeg je te zime sasvim razorio led.

 

Beše to priča izrečena jedne novogodišnje večeri u kući pored šume, nedaleko od reke okovane ledom.

 

                                                                                                                                                                                                                                             Desanka Božin



Banner 2 Banner 2 Banner 2 Banner 2 Banner 2 Banner 2 Banner 2 Banner 2 Banner 2
Vrati se na vrh strane.